Ушбу мақолада бошланғич синф ўқитувчиларда рефлексив кўникмаларни шакллантириш жараёнларини ташкил этиш ва бошқариш функциялари ахборотларни таҳлил қилиш ҳамда ҳамкорликдаги фаолиятда субъект муносабатларига устуворлик бериш асосида такомиллаштириш тўғрисида айтиб ўтилган.
Данная статья направлена на предложения и рекомендации, касающиеся педагогических условий использования информационно-образовательной сред в формировании фрилансерских компетенций учащихся.
Множественность заболеваний и полиорганность патологии (коморбидность) у одного и того же человека давно привлекает внимание клиницистов и исследователей
Gossypium L. taksonomiyasiga oid so'nggi nashrlarga ko'ra Gossypium L. turkumi G.hirsutum L., G.barbadense L., G.tomentosum Nutt ex Seem., G.mustelinum Miers ex Watt., G.darwinii Watt., G.ekmanianum Wittm va G.stephensii kabi 7 ta allatetraploid turni o'z ichiga oladi [1,] [3], [4], [5], [6].. Tetrapioid turlar orasida G.hirsutum L., G.barbadense L. yengil sanoatni tabiiy tola bilan ta'minlovchi madaniy turlar sifatida soha mutaxassislari tomonidan yaxshi o'rganilgan. Qolgan tetraploidlar haqida esa ilmiy nashrlar nisbatan kam bo'lib, ularning seleksion ahamiyati yetarlicha o'rganilmagan. Jumladan, G.mustelinum turi ham poliploid turlar orasida eng kam o'rganilgan tur bo'lib qolmoqda.
В статье раскрыты исторические проблемы совершенствования коммуникативного и творческого потенциала, подробно описаны подходы к развитию творческих способностей будущего учителя.
Помимо понятия учебно-профессиональных задач, в статье представлены учебно методические задачи и учебно-педагогические задачи. В качестве основного средства развития творческого потенциала студентов педагогов выбран комплекс творческих учебно-профессиональных задач.
А.Қаҳҳор - ўзбек адабиётининг хикоячилик санъатига улкан хисса қўшган адиб. Адабий
жамоатчилик Абдулла Қаҳҳорни “Ўзбек Чехови” деб атайди. ХХ аср ягни ўзбек адабиётида реалистик хикоя жанрининг шаклланиши ва ривожи аввало А.Қаҳҳор номи билан боғлиқ. Унинг бир канча асарлари тиббиёт мавзусини хам қамраб олган. "Бемор", "Минг бир жон", "Анор", "Бошсиз одам" каби хикоялари шулар жумласидандир. “Даҳшат” ҳикояси эса инсон рухияти билан боғлиқ.